BOGATIJE ZNANJEM, ALI SIROMAŠNIJE UTICAJEM NA DRUŠTVO

U Srbiji su žene brojnije i obrazovanije od muškaraca, ali im se u proseku isplaćuju zarade manje za 8,8 odsto; one predstavljaju
ubedljivu većinu u sektorima sa manjim zaradama, kao što su zdravstvo, prosveta, socijalna zaštita, pored toga zauzimaju tek
trećinu rukovodećih mesta, a u vlasništvu imaju samo četvrtinu
privatnih nekretnina

Iako se položaj žena u Srbiji u toku poslednjih decenija značajno poboljšao u društvu, na radnom
mestu, u sindikatu i, konačno, u porodici, ipak je to još daleko od njene pune društvene emancipacije i
ravnopravnosti. Žene nisu ravnopravne ni na tržištu rada. Naročito su ugrožene starije, tako da je radni
angažman gotovo nedostupan za one preko 45 godina koje prvi put pokušavaju da se zaposle. Nije mnogo lakše ni ženama koje su izgubile posao i žele da ga ponovo nađu.

U Srbiji su žene brojnije i obrazovanije od muškaraca, ali im se isplaćuju za 8,8 odsto manje zarade,
pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, objavljeni u knjizi “Žene i muškarci u Srbiji 2020”.
Pored toga, žene zauzimaju tek trećinu rukovodećih mesta, a u njihovom vlasništvu je samo četvrtina privatnih nekretnina. Poseban je problem što su zarade značajno manje u sektorima u kojima su većinom zaposlene žene, kao što su zdravstvo, prosveta, socijalna zaštita… Žene su uz to brojnije od muškaraca i u zanimanjima tzv. nižeg statusa (61%) koja karakterišu loši uslovi rada i niske zarade, a najzastupljenije su među prodavcima i zanimanjima ličnih usluga (69%), kao i među čistačima i pomoćnim osobljem (83%).

Projekat saradnje između Evropske konfederacije sindikata (ETUC) i regionalne mreže “SOLIDARNOST” uz podršku Evropske komisije.

Najveće žrtve krize

Žene su prve i najveće žrtve svake krize u svakom pogledu. Zdravstvena situacija uzrokovana virusom korona doprinela je da se pozicija žena dvostruko pogorša. U sektorima koji za vreme trajanja pandemije rade više i zahtevnije od drugih, poput zdravstva, obrazovanja, trgovine, proizvodnje hrane i farmacije, žene su mnogo zastupljenije. Takođe, službe za podršku, kao što su nega starih lica i nega dece, u ovom periodu su manje dostupne građanima, pa su žene preuzele najveći deo staranja o starijima u porodici, a više su angažovane i oko dece. Uz sve to, statistika svedoči da su u toku pandemije žene u neplaćenom radu provodile četiri i po sata dnevno, za razliku od sata i po kod muškaraca.

Međutim, i pre pandemije žene su na tržištu rada Srbije bile u znatno nepovoljnijem statusu od muškaraca, što potvrđuju podaci o razlikama u stopama zaposlenosti muškaraca i žena (12,9
procentnih poena), razlikama u stopama nezaposlenosti (1,5 poena) i razlikama u stopama neaktivnosti (13,7 poena). Prosečna starost žena je 44,7, a muškaraca 41,9 godina. Muškarci čine 58
odsto ukupnog broja lica koja obavljaju zanimanje, dok žene čine 57 procenata ekonomski neaktivnih stanovnika. Kod muškaraca je stopa zaposlenosti za 15 procenata veća nego kod žena (41,9%).

Podatak da su u 2018. žene bile za 8,8 procenata manje plaćene od muškaraca svrstava Srbiju među zemlje sa najnižim platnim jazom u Evropi. Međutim, ako se zarade posmatraju prema stepenu obrazovanja ili zanimanjima, razlike su znatno veće u korist muškaraca. Prema Indeksu rodne ravnopravnosti koji obuhvata rad, novac, znanje, vreme, moć i zdravlje, Srbija zaostaje za prosekom EU u svim domenima. Najmanje razlike su u domenima rada i zdravlja (3,3, odnosno 3,4), a najveće u domenu novca (19,4). Istovremeno, Indeks rodne ravnopravnosti pokazuje da je Srbija zabeležila pad
sa 40. pozicije 2016. na 63. poziciju 2018. godine.

Zakon o radu RS, koji je u skladu sa Direktivom EU, u članu 94. reguliše porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa posla radi nege deteta do isteka 365 dana od početka porodiljskog odsustva, a to pravo može da koristi i otac deteta. Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva zbog nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade. Naknada se utvrđuje u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci. Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva zbog nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.

Malo žena u sindikalnim organima

Granica za odlazak žene u starosnu penziju od naredne godine pomeriće se za još dva meseca, na 63 godine i šest meseci, uz najmanje 15 godina radnog staža. Pomeranjem gra-nice svake godine nastavlja se proces izjednačavanja uslova za penzionisanje za žene i muškarce na 65 godina života, što bi prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju trebalo da se postigne u narednih deset godina.

U sindikatima smatraju da celokupno društvo mora energičnije da podstiče žene da se aktivno uključe i postanu vidljive u svim segmentima društva, a to znači i u sindikatima. Nažalost, sve je manje žena na pozicijama odlučivanja, ne samo u svojim sindikalnim organizacijama, već i u višim organima, za šta i sami sindikati snose odgovornost. Zato je cilj obe reprezentativne sindikalne centrale da podstaknu svoje članice na sindikalni aktivizam i borbu za poboljšanje svog položaja u svim društvenim segmentima, a naročito u oblasti rada. Posebno je neophodno zalaganje za izjednačavanje zarada muškaraca i žena, veće mogućnosti za stručno usavršavanje i napredovanje žena, a i za ravnopravnu raspodelu porodičnih obaveza u cilju pravednijeg usklađivanja privatnog i poslovnog života.

SAVEZ SAMOSTALNIH
SINDIKATA SRBIJE
www.sindikat.rs

UJEDINJENI GRANSKISINDIKATI “NEZAVISNOST”
www.nezavisnost.org