SLOVENAČKE RADNICE – NA DOBROM PUTU, ALI JOŠ NE NA CILJU

Neke neravnoteže u Sloveniji još
uvek nisu otklonjene i zahtevaju
odlučnije i dugoročne akcije kako
bi se dostigla rodna ravnoteža.
Ovo je nešto na čemu mi u ZSSS-u
radimo sve vreme, a ne samo na
Međunarodni dan žena.

Slovenija ima natprosečnu stopuzaposlenosti žena sa punim
ra-dnim vremenom u odnosu na druge zemlje EU, koja je bila u porastu poslednjih nekoliko godina pre izbijanja pandemije. Tada je došlo do blagog pada u 2020. godini, ali odmah potom i do ponovnog rasta na 72,6% u 2021. godini. Uprkos tome, stopa zaposlenosti žena i dalje ne dostiže stopu zaposlenosti muškaraca, koja iznosi 79,3%. Stopa nezaposlenosti u 2021. godini iznosila je 4,2% za muškarce i 5,2% za žene. Žene češće od muškaraca rade sa skraćenim radnim vremenom (12,3% žena, 5,9% muškaraca) i na privremenim poslovima (12,6% žena, 9,7% muškaraca).

Žene u Sloveniji su u proseku bolje obrazovane od muškaraca, ali ne zauzimaju ravnopravno rukovodeće pozicije. Među najvećim slovenačkim kompanijama koje se kotiraju na berzi nema nijedne žene predsednice uprave, a među članovima uprave ih je samo 23,8%.

Rodni jaz u platama je relativno nizak, ali je poslednjih godina naglo rastao, sve do 2019. godine, kada je iznosio 7,9%, da bi iduće godine pao na 3,1%. Na nivou pojedinih sektora razlike u platama su znatno veće, ponegde čak i više od 20% (npr. u finansijama i osiguranju 23,7%, u zdravstvu i socijalnoj zaštiti 21,4%).

Nejednaka podela rada u privatnoj sferi takođe je prepreka jednakim mogućnostima. Bez obzira na to što su (mlađi) muškarci sve više uključeni u brigu i vaspitanje dece, kao i u kućne poslove, žene u Sloveniji nedeljno troše 4 sata više na kućne poslove i 10 sati više na čuvanje dece od muškaraca.

Značaj porodične politike

Puna zaposlenost žena omogućuje i podržava uređena porodična politika. Slovenija ima izdašan sistem plaćenog odsustva zbog rođenja deteta. Odsustvo je podeljeno na materinsko, roditeljsko i očinsko odsustvo u trajanju od ukupno 320 dana (od aprila 2023. godine). Važno je napomenuti da naknada za sve tri vrste odsustva iznosi 100% osnovice na koju su plaćeni doprinosi u proteklih 12 meseci koji su prethodili odsustvu. I pored mogućnosti da roditelji ravnopravno podele roditeljsko odsustvo, uglavnom ga koriste žene (25.495 žena i samo 860 muškaraca 2021. godine).

Pored toga, radno zakonodavstvo pruža posebnu zaštitu radnicama u vezi sa trudnoćom, porođajem i dojenjem, kao i svim radnicama i radnicima u vezi sa obavljanjem roditeljske uloge. Poslodavac ne može otkazati ugovor o radu u toku trudnoće, tokom korišćenja roditeljskog odsustva i mesec dana nakon uzimanja roditeljskog odsustva. Po osnovu zdravstvenog osiguranja, jedan od roditelja ima pravo na naknadu za negu člana uže porodice (deteta, partnera), i to od 10 do najviše 20 kalendarskih dana u svakom pojedinom slučaju. Kada zdravstveno stanje člana uže porodice to zahteva, pravo na naknadu se može i produžiti.

Samozaposlene žene i muškarci imaju podjednako pravo na roditeljsko i zdravstveno osiguranje. Pitanje je međutim da li se ova prava u potpunosti koriste zbog prirode posla i straha od gubitka prihoda.

Poslednjih godina niz vladinih podsticaja bio je usmeren na podršku ženskom preduzetništvu u vidu besplatnih obuka, mentorskih šema i pružanja finansijskih podsticaja za olakšavanje pokretanja biznisa u vlasništvu preduzetnica početnica. Zapošljavanje ranjivih grupa, kao što su npr. žene iz drugih kulturoloških sredina, ostaje i dalje izazov.

Kolektivni ugovori proširuju prava

U Sloveniji sadržaj kolektivnih ugovora uključujemere koje podržavaju rodnu ravnopravnost na tržištu rada, posebno u oblastima ravnoteže između poslovnog i privatnog života, kao i seksualnog i drugog uznemiravanja i zlostavljanja na radnom mestu. Kolektivni ugovori obično sumiraju i proširuju mere sadržane u zakonodavstvu, ali uvode i nove mere kao što su dodatni dan plaćenog roditeljskog odsustva za očeve po rođenju deteta, dodatni dani plaćenog odsustva za sve iz različitih ličnih i porodičnih razloga, 100% naknade zarade za bolovanje zbog seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja na poslu, itd.

Prepreke za uključivanje sadržaja koji podržavaju rodnu ravnopravnost u kolektivne ugovore se uglavnom nalaze u otporu poslodavaca (ali i pojedinih predstavnika sindikata), zbog uverenja da je zakonska regulativa u dovoljnoj meri regulisala ovu oblast, trenda ka sve većoj decentralizaciji pregovora, pada obuhvata zaposlenih, itd. Nažalost, pitanje zaposlenih koji brinu o starijim članovima porodice ostaje potpuno zanemareno u slovenačkom zakonodavstvu. ZSSS već dugi niz godina ukazuje na to da stanovništvo ubrzano stari, a potreba za negovateljicama i negovateljma je sve veća.

Sudska praksa je retka

Sudska praksa u oblasti diskriminacije na osnovu roda u radnim odnosima je retka u Sloveniji. Od 2007. godine kada je doneta zabrana seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja na radnom mestu i definisana kao vid diskriminacije, broj ovakvih sudskih sporova je u porastu iako većinu tužilaca čine žene. Sudovi obično dosuđuju (nisku!) odštetu za nematerijalnu štetu. Od 2008. godine maltretiranje, odnosno nasilje na radnom mestu je takođe krivično delo za koje je propisana zatvorska kazna. Teret dokazivanja je na poslodavcu, jer je on odgovoran za obezbeđivanje bezbednog radnog okruženja. ZSSS konstantno podiže svest svojih članova o zabrani diskriminacije i podržava žrtve u prijavljivanju ovakvih dela i u sudskim postupcima, ukoliko do njih dođe.

Irena Štamfelj, Savez slobodnih sindikata Slovenije

ZVEZA SVOBODNIH SINDIKATOV SLOVENIJE
www.zsss.si