Štrajk - Ustavne garancije i zakonska ograničenja

Reprezentativni sindikati u Srbiji organizovali su desetine
štrajkova kod poslodavaca i na granskom nivou, a posebno
dobro organizovan bio je štrajk u kompaniji Ziđin koji je uspešno
i završen – potpisivanjem kolektivnog ugovora

Pravo na štrajk je jedno od ključnih sindikalnih sloboda i prava i predstavlja važan indikator demokratizacije i humanosti, ne samo industrijskih odnosa, već i društva u celini.

U međunarodnim pravnim aktima, pravo na štrajk se reguliše u okviru korpusa sindikalnih sloboda i prava, u fragmentima je regulisano Konvencijama br. 87. i 98. Međunarodne organizacije rada.

U Srbiji, pravo na štrajk je ustavna kategorija u korpusu ljudskih prava i sloboda. Članom 61. Ustava Republike Srbije definisano je da zaposleni imaju pravo na štrajk u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Definicija i uređenje prava na štrajk

Srpski Zakon o štrajku je sistemski propis kojim se uređuje pravo na štrajk. Tim zakonom štrajk je definisan kao prekid rada koji zaposleni organizuju radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada i da zaposleni slobodno odlučuju o svom učešću u štrajku.
U Srbiji štrajk može organizovati sindikat na nivou poslodavca, grane ili delatnosti ali se, takođe, može organizovati i generalni štrajk na nivou države.
Štrajk mogu organizovati i zaposleni kod poslodavca pod uslovom da u njemu učestvuje najmanje 50 odsto plus 1 od ukupnog broja zaposlenih u konkretnom privrednom društvu.

Projekat saradnje između Evropske konfederacije sindikata (ETUC) i regionalne mreže “SOLIDARNOST” uz podršku Evropske komisije.

Takođe, štrajk se može organizovati i kao štrajk upozorenja koji može trajati najduže jedan sat.

Odluku o stupanju u štrajk ili štrajk upozorenja kod poslodavca donosi organ sindikata određen opštim aktom sindikata ili voljom većine zaposlenih. O stupanju u štrajk u grani ili delatnosti odlučuje nadležni organ sindikata organizovan na nivou grane i delatnosti, dok odluku o organizovanju generalnog štrajka donosi najviši organ sindikata organizovan za teritoriju Republike Srbije.

Važno je napomenuti da se štrajk organizuje i vodi primenom Zakona o štrajku i kolektivnog ugovora. Ukoliko se tako organizuje, učešće u štrajku ne može biti osnov za utvrđivanje povrede radne obaveze i radne discipline, niti može imati za posledicu otkaz ugovora o radu. Takođe, tako organizovan štrajk se ne može koristiti kao pravni osnov za potraživanje materijalne i nematerijalne štete od organizatora štrajka.

Generalni štrajk u Republici Srbiji do sada nije organizovan.

S druge strane, učesnici u štrajku nemaju pravo na zaradu za vreme trajanja štrajka, osim ako se kolektivnim ugovorom ili sporazumom o prekidu štrajka ne utvrdi pravo na zaradu (u punom ili minimalnom iznosu) za vreme trajanja štrajka.

Odluka o stupanju u štrajk dostavlja se poslodavcu najkasnije 5 (pet) dana pre dana određenog za početak štrajka, odnosno 24 (dvadesetičetiri) časa pre ukoliko se organizuje štrajk upozorenja.

Štrajk i minimum procesa rada

U delatnostima od javnog interesa, shodno zakonu, štrajk se najavljuje poslodavcu, osnivaču, nadležnom državnom organu i organu lokalne samouprave najkasnije deset dana pre početka štrajka.

To se čini dostavljanjem odluke, ali i izjave o obezbeđivanju minimuma procesa rada. Za javne službe i javna preduzeća minimum procesa rada utvrđuje osnivač, a kod drugih poslodavaca – direktor. Pri utvrđivanju minimuma procesa rada obavezno se uzimaju u obzir mišljenja, primedbe, predlozi i sugestije sindikata.

Ograničenja zbog rizika

Zakon o štrajku predviđa neka ograničenja za pojedine delatnosti u vezi prava na štrajk. U delatnostima od javnog interesa ili u delatnostima čiji bi prekid rada zbog prirode posla mogao da ugrozi život i zdravlјe lјudi ili da nanese štetu velikih razmera, pravo na štrajk zaposlenih može se ostvariti ako se ispune i posebni uslovi utvrđeni zakonom.

Delatnost od javnog interesa, u skladu sa Zakonom o štrajku, jeste delatnost koju poslodavac obavlјa u elektroprivredi, vodoprivredi, saobraćaju, informisanju (radio i televizija), PTT uslugama, komunalnim delatnostima, proizvodnji osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvenoj i veterinarskoj zaštiti, prosveti, društvenoj brizi o deci i socijalnoj zaštiti.

Primer dobre organizacije štrajka u kompaniji Ziđin (foto UGS Nezavisnost)

Zakon o štrajku gubi značaj sistemskog zakona, jer se pravo na štrajk ograničava i drugim zakonima. Takvi su, na primer, Zakon o rudarstvu i Zakon o energetici. Takođe, pravo na štrajk se ograničava i posebnim kolektivnim ugovorima, tako da se korpus ljudskih sloboda i prava u Republici Srbiji raznim normativnim mehanizmima umanjuje i kada je reč o pravu na štrajk.

Sindikati u Republici Srbiji finansiraju se iz članarine i donacija, a svojim opštim aktima utvrđuju načine i uslove formiranja i izdvajanja sredstava za štrajkačke fondove.

Reprezentativni sindikati za teritoriju Republike Srbije u protekloj deceniji organizovali su desetine štrajkova kod poslodavaca i na granskom nivou. Uglavnom su ti štrajkovi trajali jedan dan, ali je bilo i onih koji su trajali duže. Primer dobro organizovanog i uspešnog štrajka bio je u kompaniji Ziđin Bor koja je u većinskom vlasništvu kineskog poslodavca: završen je potpisivanjem kolektivnog ugovora.

Stručne službe SSS Srbije i UGS „Nezavisnost“

Štrajk – Ustavne garancije i zakonska ograničenja