ZAPOSLENE OBRAZOVANIJE, ALI SLABIJE PLAĆENE OD MUŠKARACA

Zaposlene žene predstavljaju posebnu strukturu aktivne radne snage na tržištu rada. Polazeći od psihofizioloških karakteristika te radničke grupacije, radno zakonodavstvo Republike Severne Makedonije se pridružuje savremenim međunarodnim i uporednim izvorima, u kojima se poseban akcenat posvećuje zaštiti mladih i žena. Reč je o posebno zaštićenoj kategoriji radnika, od čije sigurnosti i zaštite na radu, na kraju krajeva, zavise blagostanje i napredak, ali i povećan natalitet, kao oslonac u kreiranju i razvoju socijalne politike svake države.

ŽENE MORAJU
BITI BOLJE
PLAĆENE

Nažalost, među radnicima u Severnoj Makedoniji i dalje postoji strah da prijave slučajeve diskriminacije. Iako u praksi rodna diskriminacija evidentno postoji to ostaje skriveno od očiju javnosti. Zato je borba protiv diskriminacije prioritet SSM-a u aktuelnoj proceduri za donošenje novog Zakona o radu, kao
i u procedurama za izmene i dopune zakonodavstva u javnom sektoru.

Ključni cilj je da se u potpunosti obezbedi princip – jednaka plata za jednak rad ili rad jednake vrednosti, jer je to uslov za obezbeđivanje socijalne pravde,demokratije i društva bez diskriminacije.

Više od pola žena radno neaktivno

Zaposlenost u Severnoj Makedoniji karakteriše veoma nepovoljna polna (rodna) struktura stanovništva. Takva struktura je dugo ostala nepromenjena, prvenstveno zbog nestabilnih ekonomskih i socijalnih uslova u zemlji i neusklađenosti raspoloživih profila i onih koji se traže na tržištu rada.

Žene u Severnoj Makedoniji suočavaju se sa duboko ukorenjenom diskriminacijom, o čemu svedoče velike postojeće rodne razlike u zapošljavanju i učešću u radnoj snazi. Više od polovine (59%) žena je van kategorije aktivne radne snage zbog svojih obaveza i odgovornosti za brigu o porodici i, posebno, deci.

Prema podacima Državnog zavoda za statistiku (STAT) u trećem kvartalu 2022. godine ukupno radno aktivno stanovništvo brojalo je 808.328 lica. Među njima bila su 693.062 zaposlena i 115.266 nezaposlenih osoba.

Stopa aktivnosti u tom periodu bila je 55,2 odsto, stopa zaposlenosti 47,3 a stopa nezaposlenosti 14,3 odsto.

Od 693.062 zaposlenih, 399.787 odnosno 57,7 odsto su bili muškarci, dok je zaposlenih žena bilo 293.275, što predstavlja 42,3 procenata ukupno zaposlenih ljudi.

Među ukupno zaposlenim muškarcima bilo je 22,76 procenata, odnosno 90.977 lica sa visokim obrazovanjem. Kod žena je taj procenat značajno veći – čak 103.797 njih ili 35,39 odsto od ukupnog broja radnica činile su žene sa visokim obrazovanjem. Najsvežiji podaci Međunarodne organizacije rada pokazuju da su žene plaćene 18 do 19 procenata manje od muškaraca na istoj radnoj poziciji.

U Severnoj Makedoniji je još veća razlika u zaposlenosti kod muškaraca i žena na selu. Žene na tržištu rada su obično izloženije kršenju svojih radnih prava, jer su zastupljenije u radno intenzivnim granama industrije. Čak 80 odsto žena zaposleno je u tekstilnoj, kožarskoj i odevnoj industriji gde je kršenje prava uobičajena praksa a plate su izuzetno niske.

Napori za smanjenje rodnog jaza
u platama

Socijalni partneri kroz socijalni dijalog u Ekonomsko-socijalnom savetu, u kojem Savez sindikata Makedonije aktivno učestvuje kao
jedini reprezentativni sindikat, imaju priliku i potencijal da značajno smanje rodni jaz u platama. To bi trebalo da omoguće četiri
instrumenta.

• Prvi instrument bi trebalo da bude ciljano povećanje plata kako bi se nadoknadila koncentracija žena u intenzivnim i slabo plaćenim industrijama.

• Drugo bi bilo da se uspostavi specifičan rodno neutralan plan klasifikacije zanimanja kako bi se smanjilo potcenjivanje zanimanja u kojima dominiraju radnice
• Treći instrument je uvođenje mera za promovisanje transparentnosti plata kako bi se postigao napredak u borbi protiv polne diskriminacije u pogledu plata.
• Četvrto i takođe veoma važno bilo bi uspostavljanje rodno neutralnih kriterijuma za napredovanje u karijeri.

Rodni jaz je suprotan Konvenciji MOR-a 100 o jednakosti nagrađivanja muške i ženske radne snage za rad jednake vrednosti, a u raskoraku je i sa makedonskim Ustavom, kao i sa ključnim radnim propisima – Zakonom o radu, Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o jednakim mogućnostima za muškarce i žene. U Savezu sindikata Makedonije smatraju da je neophodno proširiti pitanja rodnog jaza. Na primer, poštovanjem kolektivnih ugovora može se naći efikasnije rešenje za prevazilaženje rodnih razlike, posebno u zaradama.

Takođe, trebalo bi podstaći masovnije sindikalno organizovanje ženskog dela populacije, jer je danas ono na veoma niskom nivou.

Stručna služba
Saveza sindikata Makedonije