Štrajk – bauk za poslodavce

Štrajkačko pravo garantuju Ustav i zakoni, ali je zbog raznih zakonskih ograničenja mnogo teže organizovati štrajk u policiji, vojsci, zdravstvu… nego, na primer, u obrazovanju i kulturi

ravo na štrajk u Severnoj Makedoniji regulisano je pre svega Ustavom zemlje, a zatim i Zakonom o radnim odnosima, kao i pojedinačnim zakonima kojim su definisani uslovi i norme za ostvarivanje tog prava u različitim delatnostima.

Da bi radnici organizovali štrajk, moraju da budu sindikalno organizovani. „Sindikat i njegova udruženja na višem nivou imaju pravo da pozivaju na štrajk i da ga sprovode radi zaštite ekonomskih i socijalnih prava svojih članova iz radnog odnosa, u skladu sa Zakonom“, navodi se u Zakonu o radnim odnosima. Zakon propisuje da štrajk prethodno mora da se pismeno najavi poslodavcu, odnosno udruženju poslodavaca protiv kojih je usmeren. O štrajku solidarnosti mora da bude obavešten poslodavac kod koga se organizuje.

Takođe, Zakonom o radnim odnosima propisano je da štrajk ne može započeti pre okončanja postupka za mirno rešavanje spora, kada je takav postupak predviđen zakonom, odnosno pre sprovođenja drugog postupka mirenja, kada su se o tome dve strane dogovorile.

Normativna ograničenja

Postoji nekoliko zakona koji definišu pravo na štrajk u određenim sektorima. Praksa pokazuje da je, na primer, mnogo teže organizovati štrajk policajaca, vojske, vatrogasaca, zdravstvenih radnika… zbog prirode njihovog posla. Naime, njima propisi nameću više ograničenja. Dakle, pravo na štrajk ne može biti zabranjeno, jer je garantovano Ustavom, ali sindikat mora da poštuje uslove pod kojima se štrajk organizuje, a koji su predviđeni sistemskim Zakonom o radu ali i drugim propisima.

Najviše štrajkova u obrazovanju

U centrali Konfederacije slobodnih sindikata ne raspolažu preciznijim podacima o broju štrajkova, ali je Sindikat obrazovanja, nauke i kulture (SONK) svakako organizovao najviše štrajkova u istoriji S. Makedonije. 

Situacija u obrazovnom sektoru je takva da pregovori gotovo nikada ne uspevaju, zbog čega je SONK od 90-ih godina često bio prinuđen da zapreti ili organizuje proteste i štrajkove.

U privatnom sektoru, stvar je mnogo komplikovanija pa je mnogo teže ostvariti pravo na štrajk. Ranije je bilo štrajkova u privatnim preduzećima, ali su danas, ipak, retki. Na žalost, u privatnom sektoru zaposleni se ne usuđuju ni da pristupe sindikatu, a kamoli da štrajkuju. Naime, nije tajna da mnogi poslodavci ne dozvoljavaju da se u njihovim preduzećima formiraju sindikati, između ostalog i zato što se boje upravo mogućnosti da radnici organizuju štrajk.

Sindikalni lideri i sindikati u S. Makedoniji se stalno suočavaju sa problemima, i to ne samo zbog organizovanja štrajka, već i zbog drugih svojih aktivnosti. Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Makedonije i sam je dva puta dobio otkaz u javnoj ustanovi zbog svog sindikalnog angažmana, i to grubim kršenjem zakonskih normi kako je konstatovano i sudskim presudama u njegovu korist. On u tome nije usamljen – sindikalni lideri koji se zaista bore za zaštitu radnih prava u javnom sektoru kontinuirano su meta pritisaka vlasti. Sa još većim rizikom suočavaju se oni koji pokušavaju da pokrenu sindikate u privatnom sektoru pa često dobijaju i otkaz.

U vezi sa utvrđivanjem minimalnog procesa rada tokom štrajka, kao poseban primer mogu poslužiti štrajkačka iskustva Samostalnog sindikata obrazovanja, nauke i kulture (SONK). Za vreme štrajka nastavnici su na svojim radnim mestima u skladu sa utvrđenim radnim vremenom, ali ne obavljaju svoje uobičajene radne dužnosti. U drugim slučajevima, odnosno u sektorima sa specifičnim uslovima rada, utvrđuje se koji su zaposleni neophodni za minimalno funkcionisanje procesa rada, dok ostali štrajkuju.

Što se tiče štrajkačkih fondova, pojedinačni sindikati imaju sopstvena sredstva koja koriste za isplatu naknada zaposlenima tokom štrajka. Zapravo, reč je o novcu koji se obezbeđuje iz članarine koju dobrovoljno plaćaju članovi sindikata a iz koje se deo izdvaja u takav poseban fond.

Generalni štrajk (ne)moguć

U S. Makedoniji se već dugo priča o udruživanju snaga i organizovanju generalnog štrajka na prostoru cele države, ali će to biti veoma teško, jer se pojedini sindikati samo pretvaraju da su zaštitnici radnika, iako u stvarnosti to nisu.

Generalni štrajkački potencijal sindikata je veliki, ali je svejedno teško organizovati štrajk, posebno generalni prekid rada. U KSS stalno i uporno inistiraju na solidarnosti unutar i između sindikata, jer se tek onda može ozbiljnije pričati o organizovanju generalnog štrajka. U sindikalnoj centrali se nadaju da će najnovija dešavanja u S. Makedoniji podstaći takvu solidarnost.

Štrajkovi su sigurno jedna od najzanimljivijih tema za medije, koji o njima izveštavaju kada god se organizuju. Kada je prošle godine SONK održao svoj štrajk konferencije za novinare predsednika sindikata bile su među najmasovnije praćenim medijskim sadržajima. Prema nekim analizama, više se izveštavalo o štrajku nego čak i o ratu u Ukrajini.

Stručna služba KSS

KONFEDERACIJA SLOBODNIH  SINDIKATA MAKEDONIJE
www.kss.mk